четвртак, 01. децембар 2016.

Zaptivači

Zaptivači 


U građevinarstvu jedno od najvažnijiih stvari je zaustaviti vodu, vazduh, gas, hemikalije i ostale fluide kako ne bi penetrirali kroz površinu ili delove stolarije, betona, maltera, cementa,  krova, fasada i slično. Za tu namenu se koriste zaptivači, a posebno su popularni tečni zaptivači, koji su najefikasniji i imaju najjednostavniju primenu.

U zavisnosti od hemijskog sastava postoji nekoliko vrsta zaptivača.

Vrste zaptivača

Silikonski zaptivači


Silikonski zaptivači su najpoznatiji proizvodi u svetu zaptivača. Imaju veliku primenu u svim oblastima od građevinske industrije pa do automobilske. Posebno je interesantna njihova primena u stolariji kod izrade termo-izolacionih stakla.Termo-izolaciono staklo je sastavljeno od dva ili više staklenih panela različitih debljina, koji su međusobno razdvojeni pomoću spejsera i sistema zaptivača. Prostor između staklenih panela može popunjen vazduhom ili argonom, koji smanjuje prolaz toploti.

Silikonski zaptivači imaju dugi vek trajanja, otporni su na temepraturne razlike i UV zračenje, veoma su fleksibilni i laki za apliciranje. 

Mane mogu da budu njihov jaki miris i vreme koje je potrebno kako bi očvrsnuli, nto što ne mogu da se farbaju, kao i ne baš niska cena.  

Akrilni zaptivači


Akrilni zaptivači imaju hemijski sastav koji je na bazi rastvarača. Oni mogu da se farbaju, ali se teže rukuje baš zbog tog njihovog hemijskog sastava. Koriste se u građevinarstvu najviše za zaptivanje fuga na parketu i štokova kod vrata, za zaptivanje i zatvaranje fuga i pukotina u zidu, gips kartonu i drvetu, kod spojeva fasade i ispunajvanje fuga na fasadama, zatvaranje fuga kod keramičkih pločica itd. 

Lateks zaptivači


Lateks zaptivači po hemijskom sastavu su na bazi vode. Imaju prednost što se lako čiste, jednostavni su za apliciranje, mogu da se farbaju, relativno su jeftini. Najviše se koriste za unutrašnju primenu u eneterijerima.


Butilni zaptivači

Butilni zaptivači (butilne trake) su na bazi rastvarača i sintetičke gume. Poseduju velika
prianjajuća svojstva na razne podloge. Imaju dobru otpornost na atmosferske prilike i vlagu, ali su mnogo lepljivi i teško se apliciraju. Koriste se u sistemima fasada tipa zid-zavesa gde je potrebna athezija sa gumenim materijama, kao i kod hidroizolacionih traka koje se stavljaju ispod pločica, kod spojeva crepa na krovovima, na otvorima kao što su dimnjaci, krovni prozori i slično.

  

Poliuretanski zaptivači


Ovi zaptivači su vrlo otporni na habanje i na visoka dinamička optrećenja, veoma su kruti sa odličnim prianjujućim svojstvima na razne podloge. Mogu se farbati i vrlo su skupi. Imaju neke specifične primene kao što je upotreba u vetro turbinama, ali nalaze primenu i u industriji obuće, kućnim aparatima, igračakama i uređajima široke potrošnje.


Polisulfidni zaptivači

Polisulfidni zaptivači su otporni na vodu i hemikalije, ali ne tolerušu ciklično kretanje. Koriste se kod izrade bazena, rezervoara i slično. Veoma su skupi, što predstavlja prepreku u njihovoj primeni (jedna od njihovih primena je na primer u avionima). 



Ovo su samo mali deo zaptivača koji imaju najveću upotebu. Koji ćemo upoterbiti zavisi od osobina koje su nam potrebne u datom trenutku i projektu:


среда, 27. јул 2016.

Termoizolacija kuće



Termoizolacija kuće


Vreme kada se nije razmišljalo o izolaciji kuća i zgrada odavno je iza nas. Danas o potrebi ili bolje reći nužnosti dobre izolacije treba razmišljati još u projektnom periodu i za to odvojiti potrebna sredstva.

Zadatak termoizolacije je:
  • Smanjiti gubitke toplote zimi i svežine leti
  • Energetska efikanost objekata - ušteda energije i smanjivanje računa za grejanj ili hlađenje
  • Uštedom energije čuva se životna okolina
  • Povećava se komfor stanovanjai vrednost nekretnine

Raznim ispitivanjima (termalnom kamerom) ustanovljeno je da se toplota u neizolovanoj kući gubi u velikim razmerama:

Termo kamera za ispitivanje termoizolacionih karakteristika materijala
  • 35% kroz prozore i vrata
  • 25% kroz zidove
  • 25% kroz krov
  • 15 % kroz pod

Kada se radi izolacija nekog objekta vrlo je bitno da se ona odradi kompletno, nema velike koristi ako se  dobro izoluju zidovi, a zaboraviti na pod ili krov.

Prozori i vrata


izolacija prozora
Add caption
Već je rečeno da kroz građevinske otvore "curi" najviše toplote, tako da su prozori i vrata vodeća stvar koju treba izolovati. Najbolju termo zaštitu donose moderni prozori koji imaju višekomorne ramove i dvo ili trostruka stakla. Staklo samo po sebi ima termoizolacione karakteristike, stasala je nova generacija pametnih IZO stakala. Novi prozori mogu da uštede i do 50% energije. Treba reći da pored toplotne ovakvi prozori pružaju i solidnu akustičnu izolaciju.

Ukoliko se radi o staroj stolariji kroz koju vetar prolazi kao da je nema, najbolja je njena zamena. Ali ukoliko su finansije problem, onda je potrebno vršiti barem redovne popravke i održavanje- nekada je dovoljno samo zategnuti šarke i promeniti isluženu dihtung traku (ili još lakše - silikonskom trakom obezbediti prozore da kroz njih ne izlazi toplota).

Prozori i vrata moraju da budu ispravno i precizno postavljeni na taj način da između rama i zida ne sme da postoji razmak. Ukoliko postoje i najmanje pukotine, kroz njih ne samo što prolazi vazuh nego i voda koja sve više širi te pukotine. Poželjno je da vlasnik vrši redovne provere i ako uoči takve pukotine da ih zatvori pur penom. Toplota može da „iscuri“ i ispod vrata, to može da se spreči dodavanjem aluminijumske, gumene ili neke druge trake.

kutija za roletne
kutija za roletne

Roletne – ukoliko su spuštene, roletne mogu da smanje gubitke kroz staklene površine skoro za trećinu. Danas postoje roletne koje sadrže termoizlacionu ispunu. Ali ukoliko su krive i loše montirane one mogu da prestavljaju mesto velikih gubitaka. Stare kutije za roletne su otvorene sa spoljne strane, a sa unutrašnje su zatvorene samo sa jednom daskom koja najčešće loše zatvara. Topao vazduh koji cirkuliše  u gornjem delu prostorije vrlo lako prolazi kroz nju. Savremene kutije za roletne su zatvorene sa tri strane i obložene izolacijom (najčeće oblogama od stiropora).




Materijali za termoizolaciju


Materijali koji se upotrebljavaju za termoizolaciju, osim dobrih izolacionih karakteristika moraju da ispunjavaju još neke zahteve:
  • Trajnost
  • Dobre mehaničke osobine
  • Lakoća ugradnje
  • Cena
  • Dobra akustična svojstva
  • Otpornost na požare



U modernom građevinarstvu najzastupljeniji su sledeći materijali koji ispunjavaju gore navedene zahteve:
  •       Stiropor
  •    Stirodur
  •      Mineralna vuna (koja može da je staklena vuna ili kamena vuna)
  •      Pluta
  •      Tarolit

mineralna vuna
Mineralna vuna
Najviše se koristi mineralna vuna pošto osim superiorne termo i akustične izolacije ona sprečava stvaranje vlage, njenu kondenzaciju u prostorijama i sa tim povezano stvaranje plesni. Ima dve vrste mineralne vune u zavisnosti od čega se dobija: kamena vuna se dobija od kamena, a staklena od stakla.
I jedna i druga su trajne i postojane, ne menjaju svoja svojstva tokom godina eksloatacije, a velika im je prednost (posebno u odnosu na stiropor) njihova otpornost na visoke temperature i požare.
Što se tiče toga gde je najbolje postaviti izolaciju, najbolje rezultate ima ako se ona stavi na zidove sa spoljne strane, ali ukoliko je to nemoguće onda može i sa unutrašnje.


Hladni mostovi


Potrebno je da termoizolacija oko objekta bude neprekidna i da svi kontakti između grejanog i negrejanog prostora budu pojedinačno izolovani. Posebno su problematični balkoni, erkeri na fasadi, tavanice iznad kojih se nalazi vazdušni jastuk koji se ne greje, podovi iznad podruma, mesta gde instalacije ulaze u kuću i slično. To su takozvani hladni mostovi i oni moraju unapred još u projektovanju građevine da se prepoznaju i adekvatno reše.

Izolacija radijatora


Radijatori treba da greju sobu a ne zid na koji su prislonjeni, a retko ko izoluje tu stranu radijatora. Zid može da upije i 25% toplotne energije koji radijator ispušta. Da bi se rešilo ovaj problem dovoljno je postaviti foliju od neke izolacione materije (polistirol) iza radijatora. 

недеља, 22. мај 2016.

Ventilisane fasade

Građevinarstvo mora pratiti moderne trendove i zahteve


Fasada predstavlja zaštitni omotač nekog objekta i ima zadatak da obezbedi izolaciju unutrašnjeg prostora i zaštititi ga od nepovoljnih spoljašnjih uticaja. U savremenom građevinarstvu visoki troškovi grejanja i hlađenja, pojava globlanog zagrevanja, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine, utiču na donošenje sve strožih zakona i propisa, pre svega u oblastima građevinske stolarije i fasadne izolacije, gde se forsiraju rešenja koje omogućuju optimalno hlađenje u toplim periodima i dobru zaptivenost i izolaciju u mesecima sa niskim temepraturama. To predstavlja izazov za građevinsku industriju i industriju građevinskih materijala koji moraju da odgovore na ove zahteve. Ventilisane fasade su jedan od odgovora.


ventilisana  fasada
Ventilisana fasada


Ventilisane fasade


Ovaj koncept  najveću primenu ima kod velikih poslovnih objekata, tržnih centara, banaka, bolnca i slično. Druga njihova primena je kod rekonstrukcija starih objekata jednostavnim dodavanjem nove obloge na sopstvenoj podkonstrukciji preko stare fasade. Suština ovih fasada je postojanje međuprostora koji je ispunjen vazduhom koji cirkuliše između fasadne obloge i ostalih slojeva ili zida objekta. Na neki način objekta je obmotan termoizolacionim slojem koji smanju razlike temepratura na spoljašnoj i unutranjoj ivici zida.

ventilisane fasade, cirkulacija vazduha
cirkulacija vazduha
Ventilisane fasade ne prijanjaju direktno na zid ili noseću konstrukciju, već funkcionišu kao duplo fasadno platno sa prostorom za slobodno cirkulisanje vazduha. Ovaj dodatni sloj vazduha pruža stepen izolacije i zimi i leti i na taj način omogućavaju se velike uštede energije. Osim ovog sloja vazduha koji cirkuliše između dva fasadna platna, ventilarajuće fasade ostavljaju mogućnost postavke raznih tipova termoizolacija, paropropusnih i vodonepropusnih zaštitenih folija (za odstranjivanja vodene pare i vode iz fasadnih zidova).

Delovi ventilirajućih fasada

Ventilisane fasade se sastoje od:
  • Podkonstrukcije
  • Izolacije
  • Fasadnih obloga


A. Podkonstrukcija - podrazumevaju se razni ankeri, kotve, vertikalni i horizontalni profili koji grade noseću konstrukciju. Profili mogu da budu od čelika ili najčešće od ekstradiranog aluminijuma, mogu da su primarni i sekundarni. Za podkonstrukcije je vrlo važno da poseduju mogućnost  da se na njima mogu postavljati fasadne obloge najrazličitijih rešenja, dizajna i vezivnih principa.
 B. Izolacija - podrazumevaju se  folije i slojevi koji obezbeđuju hidro i toplotnu izolaciju, parne brane
C. Fasadna obloga - izrađuje se od raznih materijala, kao što su aluminijumski kompozitni panel, ravnim ili talasasti limovi, granitna keramika, kamen, presovane obloge, staklo, pleksiglas, fibercement, drvene ploče, gipsane table, terakota itd.
Veliki izbor fasadnih obloga po strukturi, boji i teksturi omogučavaju dizajnerima i arhitektima veliku širinu i inovativnost, tako da ove fasade mogu da imaju vrlo različite izglede, podele, i načine kačenja.

 Vrste fasadnih podkonstrukcija


Podkostrukcije se dele na:
  • panelne i
  • kasetne

fasadna podkonstrukcija
Panelne podkonstrukcije
Panelne podkonstrukcije obuhvataju sisteme koje imaju obloge od ravno isečenih ploča koje se vezuju za podkonstrukciju mehaničkim (vidljivim ili skrivenim) i hemijskim (leplenje) vezama. Fasadni materijali mogu da budu različitih dimenzija i debljina i za podkonstrukciju se vezuju lepljenjem, šrafljenjem, nitovanjem i sl.
Kasetne podkonstrukcije obuhvataju sisteme gde su obloge kasete dobivene isecanjem, žlebovanjem i savijanjem, tako da je mehanička veza sa podkonstrukcijom potpuno sakrivena. Materijali koji se koriste za obloge su plastičniji i tanji, i dozvoljavaju dodatnu obradu i savijanje. Karakteristično je da ovi sistemi imaju rešeno odvodnjavanje atmosferske vode sa površine fasade u specijalne horizontalne fuge koji usperavaju vodu u vertikanlne kanale i dalje u zemlju.

Završna reč 

Ventilisane fasade imaju dosta prednosti i korisnih karakteristika: one su trajne i otporne na spoljašne uticaje i nude mogućnost arhitektonskog oblikovanju završnih površina. Obezbeđuju dobro provetravanje, ugradnja je laka i jednostavna, upotrebljavljaju se moderni i savremeni materijala koji doprinose ekonomičnosti i zaštiti životne sredine. Postoji široka paleta materijala koji mogu da se upotrebe u raznim bojama, dezenima i površinskim strukturama, tako da arhitekti mogu da daju sebi na mašti





 



петак, 06. мај 2016.

Održavanje montažnih kuća


Montažne kuće mogu da traju više decenija, ali kao i svi objekti moraju redovno i kvalitetno da se održavaju. Šta sve spada u održavanje montažnih objekata?



Redovne inspekcije
Najvažnija stvar je rutinska i redovna kontrola i obilaženje. Montažne kuće su izrađene glavno od drvenih i gipsanih prefabrikovanih elemenata koji su podložni nešto bržem propadanju od betonskih ili metalnih delova koji se koriste kod klasičnih kuća. Preporučuje se generalna inspekcija barem jednom godišnje kod novih kuća, a sa starošću ove obilaske treba raditi češće. Ukoliko se primeti bilo kakvo, pa i najmanje oštećenje, potrebno je blagovremeno popraviti ga ili zameniti taj element. Montažne kuće imaju tu prednost što se zamena njenih sastavnih deova može izvršiti lakše i jeftinije za razliku od zidanih objekata.
Prvih nekoliko godina kuća se još uvek „namešta“. Potrebno je proveravati da li su ova mikro-pomeranja izazvala neka oštećenja na elementima. Posebno obratiti pažnju na deo koji povezuje temelje sa zidovima.  Događa se da zamrzne zemlja ukoliko su zime jake, pa kada dođe do otapanja, pomera se niveleta kuće, što izaziva oštećenja, pukotine u zidovima, u težim slučajevima i klizanje kuće.

Vlaga kako neprijatelj broj jedan
picture of moisture in house
Vlaga

Montažne kuće mogu da stradaju od povišenog nivoa vlage, koja se javlja zbog razlike u temepraturi u unutrašnjosti objekta i spoljašnjeg vazduha. To je posebno izraženo ako je ugrađena PVC stolarija koja sprečava cirkulaciju vazduha. Preventiva je redovno i često provetravanje ili u skupljoj varijanti, montiranje ventilacionih sistema. Ukoliko postoji ovaj sistem, potrebno je vršiti redovne kontrole istog i redovno menjati filtre.



Krov
Krov treba redovno da se kontroliše posebno u zimskom periodu, kada treba čistiti naslage leda i snega. Treba biti pažljiv pri čišćenju, pošto led i sneg mogu oštetiti krov ako se sklanjaju grubo i na silu. Ukoliko se primeti i najmanja pukotina, slomljeni crep ili tabla šindre kroz koju može da prodre voda, ona mora odmah da se zameni i poravi, ne sme da se čeka previše dugo, pošto pukotina postaje sve veća i veća i voda može da ošteti drvene i gipsane elemente na tavanu.

Dimnjak
Kod nekim montažnih kuća postoji ugrađen dimnjak sa ili bez filtera, koji treba da se čisti svake godine pre početka grejne sezone.

Čišćenje snega sa krova 

Prozori i vrata
Redovno proveravati da li su prozori i vrata dobro učvršćeni u građevinske otvore i na vreme zatvoriti moguće mikro pukotine između zidova i ramova prozora koji narušavaju izolacione karakteristike. Ukoliko su prozori starijeg datuma i ne pružaju dobru izolaciju, vetar prodire između krila i hladi prostorije, mogu se nalepiti lepljive trake koje će zaustaviti ovaj hladan vazduh.
Staklene površine je potrebno čistiti barem jednom mesečno, a neće škoditi ni ako se to radi češće. 
Ukoliko su prozori od drveta  potrebno je premazivanje radi zaštite jednom godišnje. Od izbora boja, bajceva i lakova zavisi i krajni efekat, u svakom slučaju ne treba štedeti pošto ovde važi pravilo „skuplje je bolje“.  




To važi i za ostale drvene elemente ukoliko se radi o drvenoj brvnari. U drvetu i drvenim panelima, posebno ako nisu adekvatno zaštičeni mogu da se nasele mikroorganizmi i insekti koji se hrane drvetom i koji tokom vremena mogu da „pojedu“ vaš dom. Navremeno otkrivanje i adekvatna hemijska sredstva treba da tu pojavi saseku na samom početku (na sreću u našim krajevima nema termita koji su najveći neprijatelj montažniih kuća, i koji mogu za par nedelja da je sruše).



I za kraj: možda nije potrebno posebno isticati, ali redovno čišćenje i brisanje nečistoća i prašine isto tako spada u održavanje, i produžava vek montažne kuće, uostalom kao i bilo kom drugom objektu.


уторак, 19. април 2016.

Energetska efikasnost kod montažnih kuća

Energetski efikasni objekti


Građevinski objektu su među najvećim potrošačima energije, kao i jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Grade se sve veće i skuplje građevine za koje su potrebne velike količine betona, čelika i drugih materijala, za čiju proizvodnju se troše ogromne količine neobnovljivih izvora energije. Sa druge strane, montažne kuće koriste ekološki prihvatljivije materijale (drvo, drveni paneli), za čiju proizvodnju i obradu ne treba puno energije i koji se skoro u potpunosti recikliraju.
Po teoriji, niskoenergetski objekti odgovaraju pojmovima koji su definisani u “Uredbi o uštedi energije” (EnEV) koja je donesena  2002 godine u Nemačkoj. Ova uredba definiše kriterijume i standarde za toplotnu izolaciju na prostoru Europske unije. Razlikuje se nekoliko tipova energetski efikasnih kuća:
      Niskoenergetske kuće
      Pasivne kuće
      Nulte kuće



Vrste energetski efikasnih objekata
Niskoenergetske kuće su objekti koji godišnje troše energiju u iznosu do 40 kWh/m2 , ili drugim rečima rečeno 2,7 litre loživog ulja po m2 godišnje (zato se još nazivaju i “trolitarske kuće).
Pasivne kuće su objekti koji godišnje troše energiju u iznosu od 15 kWh/m2, ili jedan litar loživog ulja po kvadratnom metru ( “jednolitarske kuće”). One održavaju optimalnu temperaturu bez upotrebe grejanja i klimatizacije. To se postiže povećanom izolacijom i kontrolisanom ventilacijom. Tako na primer, stolarija je vrhunska, prozorski ramovi su od PVC-a ili aluminijuma sa termoprekidom, sa 3 stakla između kojih se nalazi argon. Kontrolisana ventilacija dovodi svež vazduh u prostorije, a zagrejani vazduh se ne ispušta vani  već pomoću procesa izmene topline, koristi za zagrevanje svežeg vazduha koji ulazi u objekt.U letnjim mesecima, proces se odvija u obrnutom smeru, hladni izlazni vazduh preuzima toplinu vanjskog vazduh koji ulazi u prostoriju.
 Nulta kuća je objekt koji sam ispunjava sve svoje energetske potrebe, a može da proizvede i višak energije koju prodaje energetskoj mreži.  

Montažne kuće kao energetski efikasni objekti
Narano da i objekti klasične gradnje mogu da budu efikasni, ali pojam “niskoenergetski objekti” se obično vezuje za montažne kuće zbog toga što one vrlo lako postižu traženekriterijume i standarde. One mogu da uštede od 30 do 50% energije potrebne za zagrevanje objekta.
To omogućuju konstrukcije spoljašnog zida koje poseduju koeficijent prolaska topline (Uk)  od 0.2 W/m2K. (Koeficijent prolaska topline zida je definisan kao količina toplote koju zid apsorbira u 1 sekundi na m2 površine kod razlike temperature od 1 K, izraženo u W/m2K.Ukoliko je ovaj koeficijent manji, to je toplotna izolacija bolja). Spoljašni zid
Presek spoljašnjeg zida montažne kuće
niskoenergetske montažne kuće
ima debljinu od 25 do 35 cm, od čega na toplinsku izolaciju otpada preko 20 cm. Klasičan zid debljine 35 cm (25 cm šupljeg bloka + 10 cm ekspandiranog polistirena) ostvaruje vreednost od 0.3 W/m2K, što znači da je deblji i skuplji zid termički znatno slabiji od zida na montažnoj kući.
Energetska efikasnost može značajno da se unapredi i ugradjom sunčevih kolektora, fotnonaponske ćelije ili mini vetrenjača, kao i toplotnih pumpi   koji koriste razliku u temperaturama dubljih slojeva zemlje.

Zaključak

U današnje vreeme,  postajemo sve više svesni potrebe racionalnog korištenja energije. Održivi razvoj, zaštita životne okoline, štednja energije, efikasnost  nisu više samo pojmovi iz stručne literature, već su postali sastavni delovi zakona, strategija, uredbi i standarda država koji menjaju i sam način života građana. Ovi trendovi kreću iz bogatih evropskih država koje su shvatili da nisu tako bogati da bi samo tako bacali energiju, nego su preuzeli potrebne korake. Tako, u Nemačkoj i Austriji svake godine eksponencijalno raste broj niskoenergetskih i pasivnih kuća svih tipova, dok se u Francuskoj radi na projektu zamene  starih i energetski neefikasnih objakata, novim i štedljivijim gde montažne kuće u velikoj meri nalaze svoje mesto. Nadamo se da je samo pitanje dana kada će i u našoj zemlji da se desi nešto slično.  


петак, 01. јануар 2016.

Zelena gradnja



Šta se podrazumeva pod „zelenom gradnjom“



Pod zelenom gradnjom podrazumeva se ekološki odgovorna i održiva gradnja u svim fazama životnog ciklusa jedne graževine (dizajn, konstrukcija, izgradnja, održavanje, renoviranje), koja je praćena efikasnim korišćenjem resursa i materijala. Drugim rečima, to je balans između građevinarstva i zaštite životne okoline. Osnovni cilj ovog načina gradnje je smanjiti negativni uticaj na prirodu i na zdravlje ljudi. U „zelenoj gradnji“ se koriste materijali koji mogu da se obnavljaju, (u manjoj meri i neobnovljivi), materijali koji u značajnoj meri smanjivaju upotrebu  sirovina koje ne mogu da se obnavljaju.

Da li je (i u kolikoj meri) neki materijal podesan za „zelenu gradnju“ može se saznati kada se odgovori na sledeća pitanja:

  • Koliko energije se troši za njegovu proizvodnju i transport?
  • Kakvi se energetski izvori koriste (obnovljivi ili izvori koje koriste fosilna goriva)?
  • Da li mogu da se nađu blizu mesta gradnje?
  • Da li u toku proizovdnje i transporta ovi materijali zagađuju okolinu?
  • Koliko otpada stvaraju posle njihovog radnog veka, i način odlaganja istog?
  • Da li i u kolikom obimu mogu da se recikliraju?
  • Koliki je vek trajanja i kakvo održavanje zahtevaju tokom njihovog životnog veka?
  • Kako utiću na kvalitet vazduha u prostorijama?

Karakteristike materijala koji se koriste u „zelenoj gradnji“

  • Efikasno korišćenje energije, vode i drugih resursa
  • velika energetska efikasnost
  • omogućavanje veće produktivnost stanara
  • zaštita zdravlja stanara
  • mali troškovi održavanja
  • Mogućnost reciklaže i ponovne upotrebe
  • Lokalna dostupnost - Prirodni materijali koji su blizu lokacije gradnje tako da se ne troši energija za njihov transport
  • Dugotrajnost
  • Nemaju toksično dejstvo - ne emituju kancerogene, toksične materije, nemaju alergijeska ili iritantna svojstva
  • Minimalne hemijske emisije
  • Minimalna organska isparenja
  • Otpornost na vlagu
  • Sprečavanje razvoja bioloških agenasa u zgradi
  • Održavaju se u skladu sa zdravstvenim preporukama - (pr. mogu se čistiti sa sredstvima koje nisu opasne za zdravlje.

Materijali koji se koriste u „zelenoj gradnji“

U razvijenim zemljama (Evropa, Severna Amarika) „zelena gradnja“ ima veliki podem, zbog toga je uvedena i psoebna standardizacija ovih objekata i materijala od kojih  su sagrađeni. U ovom tekstu navešćemo nekoliko, kojih nažalost na našim prostorima još nemaju neku veću upotrebu.

  • Recikliran čelik - najčešće se radi o galvaniziranom čeliku kako nosećem materijalu. To je čelik koji je obložen sa aluminijum-cinkom, koji omogućuje zaštitu od korozije i požara. Od metala se prave strukturni elementi kao što su okviri, stubovi, nekada i zidovi i tavani. Ako hoćemo zgradu koja je lakša koristi se aluminijum. Najviše se koristi u energetski efikasnim montažnim kućama
  • Izolirani betonski zidovi - beton se sipa izmeču dva sloja izolacionog materijala koji se koriste kao oplate za šalovanje
  • Poliuretanska pena - postoje pene koje se proizvode od biljaka kako što su bambus, konoplja i alge, ova pena se koristi za toplotnu i akustičnu izolaciju, otporna je na vlagu, buđ i mikroorganizme
  • Bale od slame - slama ima veliku toplotnu izolaciju, tako da je bolje umesto spaljivanja da se upotrebe kako blokovi učvršćeni gipsom ili plastičnim strukturnim elementima
  • Izolacioni paneli od pene između dva sloja OSB ili šperploča
  • Paneli od reciklirane plastike i drvenih vlakana - sadrži 50-50% od svakog materijala, relativno novi koncept koji je počeo sa upotrebom u SAD. Poseduje veliku otpornost na vlagu i trulenje, ali je cena nekoliko puta veća od drugih materijala
  • Nisko emisioni prozori (Low-E windows) - obloženi su finim filmom od nekog metalnog oksida koji pruža izolacionu moć leti i zimi.
  • Kuća od zemlje
  • Zemlja - da, dobro čitate, stara dobra zemlja, ima je svuda, ne mora da se transportuje, ne mora da se prerađuje, poseduje veliki kapacitet izolacije, može beskrajno da se reciklira, jednom rečju idealni „zeleni“ materijal


šta obuhvata „zelena gradnja“
redukciju potrošnje
uticaj na životnu sredinu
dizajn (veću fleksibilnost u dizajniranju i preuređivanja objekta)
energije
smanjivanje otpada
aizgradnja
vode
smanjivanje zagađivanja vazduha
održavanje
materijala
Smanjivanje zagađivana vode
renoviranje
prirodnih resursa
zaštita od buke
rušenje i odlaganje otpada

zagađivanje unutrašnjosti objekta


Zašto „zelena“ gradnja?

Građevinarstvo ima veliki uticaj na životnu okolinu, na zdravlje stanovnika i na ekonomiju. Iskoristićemo statistiku iz SAD: građevinarstvo u toj zemlji je odgovorno za konsumaciju 39 %  energije, 12% vode, i 68% električne energije u celoj državi.
Jasno je da ukoliko se prihvate načela i standardi ovog modela gradnje, mogu se poboljšati u velikoj meri i ekonomski i ekološki aspekti naših života.